ОТКРИВАЊЕ КРСТОЛИКИХ БАЈКИ
Драматургија простора уметничке бајке
(Чигоја шампа, Београд 2007)

Овај научни рад, одбрањен као магистарска теза  2005. године на Факултету драмских уметности у Београду, посвећен је међусобно сродним, најлепшим и најоригиналнијим уметничким бајкама, насталим претежно у грађанској епохи (Плава птица – Морис Метерлинк, Мали принц – Антоан де Сент-Егзипери, Чаробњак из Оза – Лиман Франк Баум, Снежна краљица – Евгеније Шварц, Петар Пан – Џејмс Метју Бери, Алиса у Земљи чуда – Луис Керол), које су своје отелотворење доживеле (и) у сценском виду, а разматрају се, пре свега, из угла драматургије простора.
Тако је успостављена метода откривања дубинских, подтекстуалних структура ових уметничких бајки, којом се дошло до посебног поджанра, у коме се јавља правилност преплитања реалног и фантастичног простора.
Пошто простор представља егзистенцијалну константу не може се замислити драматуршка анализа ма ког дела без посматрања простора. А како се време и простор прожимају, просторна анализа увек подразумева и временску. Тако се време и простор, појављују и као кључне одреднице сценске бајке.
Јединство просторне структуре, намеће и сродност у сфери идеја, потврђујући да је просторна структура нераздвојно повезана са мисаоном.
Запажање Олдоса Хакслија (у есејима Врата перцепције и Рај и пакао) да су појачана светлост, јарке боје и дубљи смисао карактеристични за описе рајских светова из светих књига, као и вилинске светове из фолклора разних народа, надахнуло је ово истраживање, јер су то и главне одлике фантастичних светова овде разматраних бајки.  

ОДЛОМАК ИЗ КЊИГЕ - PDF

О КЊИЗИ