МАШТОВАНКА

Зашто је Маштованка јединствена?
Обиљем оригиналних јунака, живописних слика и маштовитих питања ова књига моћно подстиче машту деце наводећи их да слободно изразе и најсмелије идеје стварајући мноштво сопствених цртежа, прича, песама..

Како се деца односе према књизи?
Деца књигу присно доживљавају, за њу се веома везују, уз њу чак и успављују.

Ком узрасту је књига намењена?
Маштованку прихватају деца свих узраста. Неки од њених цртежа интересантни су већ бебама, а њен јединствени спој боја и речи успева и оне што већ излазе из детињства да врати игри.

Да ли Маштованка  може да помогне у процесу наставе?
Књига је одлична припрема предшколске деце за школу, као и помоћ школској деци да ослободе и развију креативност, како би лакше одговорили једном броју школских задатака. (Деци се обично даје задатак да ураде цртеж или напишу састав на одређену тему. На пример: Животиња коју волим. Међутим, то је недовољно да покрене дечју машту. Начин на који се у Маштованци приступа темама омогућава да деца покажу свој креативни максимум.)

Шта све произилази из ове књиге?
Маштованка – ризница-галерија оригиналних јунака – замишљена је као прва књига у низу из које се рађа читава породица књига, као и других дела (анимирани филмови, мјузикл-опера за децу...). Слике из Маштованке могу дати душу и колекцији школског прибора (свеске, блокови, слагалице...), могу се наћи и као део дизајна дечје гардеробе, постељине, намештаја, слаткиша, а могу постати и део света дечјих играчака.

Како је Маштованка настала?
Најпре су настале слике за децу а затим један мањи део текста. Потом је у галерији, где су слике биле изложене, ауторка сликала и маштала са децом, инспирисаном њеним сликама, и тако је из заједничке стваралачке игре настао преостали текст књиге, као илустрација слика. Зато књига и садржи пуно аутентичних дечјих одговора на њена маштовита питања.

 

ОДЛОМЦИ ИЗ КЊИГЕ

 

Маштоздрав!               Како се Ти зовеш?                                  
Ја сам Невена.
                                  Молим Те,
                                  овде залепи
                                  своју фотографију

Волиш ли да црташ, певаш, да машташ? Па наравно да волиш.
Зато ово и јесте наша заједничка књига. ЗЕМЉА МАШТЕ је најлепша земља
на свету и највећа. Нико никада није видео где се завршава. Из ње долећу слике, песме, бајке, музика, филмови, лутке, играчке, мотори, ракете, летећи тањири...
У њој живе патуљци, вилењаци, мали-анђели, облаци-чаробњаци...
Земљом Маште путују Маштовњаци. Ја сам Маштовњак. А Ти?
Знам, и Ти си Маштовњак.

К  Р  Е  Н  И  М  О     О  Н  Д  А !

____

Представљам Ти једну од мојих најбољих пријатељица. Зове се
ВИЛА-МАШТОВАНКА. Вила-Маштованка била је најпре пријатељица моје
маме Вјере. Кад сам се ја родила, Маштованка је објаснила мами да бебе,
које наизглед не знају ни да причају ни да ходају, све знају кад се одведу
у Земљу Маште. Тако смо мама и ја одмах кренуле на пут. Вила нас је упознала
са много занимљивих, необичних другара. Подсети ме, причаћу Ти једном о томе.

У врту Виле-Маштованке расту ВИЛОЦВЕТИ. Преко дана се расцветавају
и шире чудесне мирисе, због којих сви Маштовњаци радо долазе у Вилин врт.
Ноћу постају ВИЛЕЊАЦИ-МАШТОВАНЦИ и тада причају најчудесније приче.

Толико су малени да не могу да чујем о чему говоре. Али, четири ува
хиљаду пута више чују него два. Наћуљимо уши! Па они то певуше:

Вила-Маштованка
чаробним штапићем
може чуда да створи.

Реци само желиш ли
да сви људи
деца буду?

Или би радије
децу
у одрасле
да претвори?

____

Ово је баш питање! Да ли одједном да порастеш.
Или да се смање мама, тата, бака, дека и сви остали?
Пре но што Вила чаробним штапићем махне,
добро размисли кога да пошаљемо у свет великих, а кога у свет малих?

За мог тату Драгишу Маштованка је
из чаробног штапића извукла мудар савет:
ЗА СВОЈЕ ДЕТЕ
МОРАШ
УВЕК ДА ИМАШ ВРЕМЕНА!

И тако је он, који је био најзаузетији тата на свету,
умео сатима са мном да шета од звезде до звезде.
А ти сати за мене били су лепши и већи од свих играчака!

 

Ако је чујеш
како пева,
или је видиш
кад полеће,

не чуди се.
Она је из земље
где расте
птицоцвеће.

ПТИЦОЦВЕТА ИВА
песник је
прави.

Песме смишља
и по небу
и у трави.

____

ПТИЦОЦВЕТ Иву воли. Слушај како пева:

„У шумици неко свира,
то ветар ћарлија:
Ива, Ива, Ива...

Цвркућући ласта ласти
тајну пролећа открива:
Ива,Ива, Ива...

Срце се засмејало
у грудима,
куцањем
небо отвара,

звезде дозива.
Свемиром
радост се излива:
Ива, Ива, Ива...“

 

ПТИЦОЦВЕТАК зове:
„Ко у Птицоцветију креће
нек брзо песму смисли!
Наравно, и осмех понеће!“

А ако тамо
још не може да се креће,
у госте позови слику ливаде
на којој пева птицоцвеће.

Смишљаш ли Ти песме? Ја смишљам од како знам за себе.
Најпре су то били стикови. Знам да се каже стихови, али тада још нисам умела
да изговорим х. Нисам знала ни да пишем. Да стикови не би побегли,
мама и тата записивали су их у малом наранџастом блоку.

____

Под шеширом му
риба мрда,
голуб гуче,
и ко зна шта још је ту!

Можда и Тебе
у њему чека стан?
Рече ми да се зове:
СОЛИТЕР-МАЂИОНИЧАР.

До њега ме је одвела Вила-Маштованка. Веома је љубазан. Прави господин!
Ако хоћеш попричај са њим. О, да! нисам Ти објаснила како се разговара
са цртежима. Веома просто. Питаш га, на пример, да Ти каже неки
мађионичарски трик, а онда прислониш уво и слушаш. Гле, он пита Тебе:
Каква би Твоја соба била кад би се у мом шеширу налазила?
Предлажем Ти да му одговориш једним цртежом.
Код Бојане врата су од чоколаде, лустер од банана...
У Зоркиној соби уместо тепиха расте трава. На трави је кревет.
А испод кревета мајмун брбљивко. По цео дан диже се граја...
Код Филипа пада снег, а у његовом кревету спава Деда Мраз...
Из Срђанове собе допире виолина. Његов анђео-чувар на виолини свира...
Код Милице по соби лети сан у коме она постаје балерина...

 

 

 КО СЕ КОМЕ ДОПАДА?
Саша види:
воле се две шоље јогурта.

Драгани се чини
да су се то
сладоледи заљубили.

 

Јована
чак у космос одлута:
враћају се марсовци
са свадбеног пута.

ко се коме допада?
И за тебе
исто питање важи.
Промаштари
па ми кажи.

 



 

 



Здраво СУНЦЕ. Примаш ли нас у госте?
– Наравно. Обожавам Маштовњаке. Само тренутак. Звони ми мислофон. Поруку ми шаље једна трава. Жали се да је порасла у хладу па је због тога већ дуго гладна.
Децо зраци, похитајте! Позовите у помоћ сестрицу Ветрицу и братића Ветрића, да размакну листове храста што се над њом грана. Понесите пуно светла, нека сита буде трава!Е, шта је то мислофон?
Мислофон је телефон у глави. Кад хоћу да разговарам са месецом и звездама, малим анђелима и вилењацима, са биљкама и животињама, и свим осталим Маштовњацима, уопште не морам да им пишем, да им телефонирам, да путујем код њих у госте, филмове за њих да снимам. Једноставно, кад пожелим одмах их и видим и чујем. Сваки цртеж то зна.
Какво телефонирање! У свету маште све је много савршеније; чак и уображени паунови воле мислофонирање.

 







 




Не бој се мрака.
Пусти сан
на очи да Ти слети.

МАЛИ АНЂЕО
над креветом Твојим
сву ноћ светли.

 

 

 

 

 

Oпрема: Радиша Недељковић

О КЊИЗИ

ВИШЕ СЛИКА