Истраживањем драматургије простора, Невена Витошевић Ћеклић је успоставила методу откривања дубинских, подтекстуалних структура уметничких бајки, а разрешењем просторно-временских комплекса у бајци, указује се на могућности свестранијих тумачења бајки не само на позорници него и при другим стваралачким читањима бајки.

Проф. др Миленко Мисаиловић

 

Дело Невене Витошевић-Ћеклић представља осмишљен и инспиративан рад са прецизно уграђеном научном апаратуром, који на нов начин примењује поставке драматургије простора на подручје сценских бајки, и тиме открива њихов дубљи поетски и театарски смисао.
Она са естетичког, театролошког и жанровског аспекта осветљава природу простора и времена као позоришног феномена, сужавајући фокус на област бајке (народне и уметничке), и посебно сценске бајке.
Усмеравајући своје истраживање на значајна дела бајковне баштине, настала претежно у грађанској епохи, која су своје отелотворење доживела (и) у сценском виду, ауторка установљава посебан поджанр, у коме се успоставља правилност преплитања реалног и фантастичног простора.
Модел структуре драматургије простора, који ауторка установљава, далеко је од тога да буде само сколастичке природе. Он би могао бити од користи и позоришним уметницима при будућим поставкама популарних сценских бајки, јер отвара широке могућности за суштинско осмишљавање сценске интерпретације.
Треба нагласити да је рад Невене Витошевић-Ћеклић, поред своје научне фундираности, обележен и њеним досадашњим богатим песничким и сликарским искуством, усмереним на приближавање појмовима лепоте, љубави, хармоније, и посебно њеним преданим бављењем путевима приближавања уметности свету деце.

Светозар Рапајић, редовни професор Факултета драмских уметности